Agresivnost kao urođena ljudska potreba
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Visoka poslovna škola

Sadržaj:
1.Uvod………………………………………………………………2
2.Instinktivističko shvatanje agresije………..................................3
3.Biheviorističko shvatanje agresije i agresivnosti.........................6
4.Razlike i sličnosti izmedju instiktivizma i biheviorizma………………………………………………………..7
5.Frustraciona teorija agresivnosti………………………………..7
6.Pomeranje agresivnosti…………………………………………..9
7.Katarza……………………………………………........................9
8.Shvatanje agresije i agresivnosti Eriha Froma………………..11
9.Zaključak………………………………………………………...12
Literatura………………………................................................13
1. Uvod:
O agresiji se veoma mnogo govori, ali ne bez razloga, jer je ona oduvek bila prisutna u životu ljudi i životinja. Savremeni i civilizovani svet u kome živimo preplavljen je talasom agresije i destruktivnog ponašanja, gubitak nade, vere i ljubavi današnjeg čoveka i mnogi drugi lični drustveni faktori. Zbog svog velikog značaja agresija je postala predmet proučavanja mnogih nauka: antropologije, sociologije, psihologije, psihijatrije, filozofije, itd. Agresija sa najkobnijim posledicama po telesni i duševni razvoj je ona koja se ispoljava u porodici. Na razvoj deteta utiču:
nasleđe od kojeg zavise osobine ličnosti, razne skolonosti, pa i karakter;
društvena sredina, prvenstveno porodica, zatim vršnjaci, škola, mediji, itd;
lična aktivnost;
faktor sudbine.
agresivnost je relativno postojana crta ličnosti tj. trajna osobina ili stanje ličnosti;
agresija je ispoljavanje agresivnosti u odredenom vremenskom periodu;
agresivitet podrazumeva trajnost ispoljavanja agresivnog pnašanja.
2. Instiktivističko shvatanje agresije
Sva istraživanja instikata posle Čarlsa Darvina počivala su na njegovoj teoriji evolucije. Willam James (1890) i William Mc Dougal (1913 i 1932) govore o tome da svaki individualni instinkt motiviše odgovarajuće oblike ponašanja.I za neoinstinktiviste, čiji su predstavnici Sigmund Freud i Konrad Lorenc, izvor agresivnog ponašanja je u instinktima. Instinkti izviru iz potreba i urođeni su. Oni su pokretački faktor ličnosti i imaju selektivnu kontrolu nad ponašanjem. Njihov psihološki predstavnik je želja. Oni sačinjavaju duševnu energiju ličnosti, a izvor im je u idu. Cilj instinkta je zadovoljenje, a instinktivne težnje su slepe.
Da bismo razumeli instinktivističko shvatanje agresije Sigmunda Frojda moramo se upoznati sa tri komponente ličnosti: biološkom-id, psihološkom-ego i socijalnom- superego. Id je najstariji, nesvesni deo ličnosti i izvor energije. On sadrži sve što je nasleđeno, prisutno pri rođenju i instinkte. U njemu vlada princip zadovoljstva. Id ne poznaje ni moral ni logiku. On teži da izbegne bol i neprijatnosti i želje su jedina realnost sa kojom dolazi u dodir. Da bi se ostvarile želje ida potrebno je da se angažuje ego koji ima dodira sa spoljašnjim svetom. Ego se razvija iz ida i on je slab u odnosu na njega. Ego usklađuje zakone instikta sa zakonima spoljašnjeg sveta. Iz ega se, identifikacijom sa roditeljima, izdvaja superego. Superego dobija energiju iz ida, ali on ima dužnost da koči impulse koji dolaze iz ida, a naročito seksualne i agresivne, dok id teži samo ka zadovoljenju.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]